Šta je Republički geodetski zavod i čime se bavi?

Šta podrazumeva jedinstveni katastar nepokretnosti?

Na koji način da dođem do informacije da li je katastar ustrojen za moju opštinu? Ukoliko ne postoji ustrojen jedinstveni katastar, kome da se obratim za uknjižbu?

Ko može podneti zahtev za uknjižbu?

Koji dokumenti su mi potrebni za uknjižbu?

Koliko traje procedura uknjižbe?

Da li se mogu uknjižiti objekti sa građevinskom, ali bez upotrebne dozvole?

U kakvoj je vezi pitanje legalizacije sa uknjižbom?

Koga da angažujem za terenske usluge snimanja?

Moj stan se nalazi u zgradi koja je građena, a nije uknjižena, i nije ni evidentirana u katastru. Moje komšije nisu zainteresovane za uknjižbu. Da li ja mogu da obavim uknjižbu svog stana?

Kupila sam kuću s površinom od 200 m2, a u katastru nepokretnosti je upisana oranica s površinom od 400 m2. Kako da uknjižim nepokretnost ako nisu usklađeni podaci u katastru i zemljišnoj knjizi?

Sklopio sam ugovor o kupovini zemljišta na osnovu vlasničkog lista. Mogu li takav ugovor registrovati u katastru nepokretnosti?

Kada rešenje o uknjižbi postaje pravosnažno?

Koliko će me koštati uknjižba?

Koje su moje direktne koristi od uknjižbe?

Čemu služi izvod iz katastra nepokretnosti?

Na koji način mogu upisati hipoteku?

Gde mogu da dobijem podatke o tome da li je nepokretnost opterećena hipotekom?

Šta će se desiti sa mojom nekretninom u budućnosti ukoliko je sada ne uknjižim?

Republički geodetski zavod je državna organizacija koja se bavi državnim premerom, katastrom nepokretnosti, upisom prava na nepokretnostima, katastrom vodova, kao i drugim poslovima.

Jedinstveni katastar nepokretnosti podrazumeva da se svi relevantni podaci o nepokretnostima i vlasništvu nalaze u objedinjenoj evidenciji. To znači da katastar nepokretnosti na jednom mestu sadrži kako podatke o nepokretnostima u obliku katastarskih planova, tako i podatke o nepokretnostima i vlasništvu, kao što je opis nepokretnosti, ulica, kućni broj, površina, ime vlasnika.

Formiranjem jedinstvenog katastra nepokretnosti prekida se sa praksom postojanja dvojne evidencije u mestima i na područjima gde je pored katastra zemljišta postojala i zemljišna knjiga koja se vodila u sudovima, dok se u ostalom delu zemlje po prvi put uspostavlja evidencija koja sadrži i podatke o vlasništvu.

Informaciju da li je za vašu opštinu formiran katastar nepokretnosti možete dobiti u nadležnoj lokalnoj službi za katastar nepokretnosti, ili na internet sajtu RGZ-a: www.rgz.sr.gov.yu.

Ako katastar nepokretnosti nije formiran, uknjižbu možete izvršiti u zemljišnoj knjizi, koja se vodi u lokalnom sudu. Ako za vašu opštinu ne postoji zemljišna knjiga, za sada ne možete uknjižiti pravo na nepokretnosti, ali možete izvršiti promenu korisnika zemljišta u katastru zemljišta.

Zahtev za uknjižbu može podneti svako lice koje za to ima pravni interes, npr. najčešće se radi o imaocu prava koje se knjiži. Kada je u pitanju hipoteka, Zakon o hipoteci predviđa da zahtev za upis mogu podneti: vlasnik nepokretnosti, dužnik ili poverilac.

U zavisnosti od toga šta treba da se uknjiži i kakav je pravni status predmetne nepokretnosti, razlikuje se i obim dokumentacije koju treba pribaviti. Detaljnu proceduru možete videti na posebnoj stranici, koja će vas korak po korak voditi do uknjižbe.

Trajanje procedure uknjižbe najviše zavisi od urednosti i potpunosti dokumentacije podnete uz zahtev za uknjižbu, postojanja prethodnih zahteva na istoj nepokretnosti (ukoliko ih ima: podneti zahtev ne može se rešavati pre nego što postupak po ranije podnetom zahtevu ne bude pravosnažno okončan) i složenosti konkretnog slučaja.

Nezavisno od gore navedenog, procedura uknjižbe se odvija prema pravilima upravnog postupka i vezana je za rokove predviđene Zakonom o upravnom postupku: mesec dana od podnošenja zahteva, odnosno dva meseca kada je potrebno sprovoditi poseban postupak (npr. usmena rasprava), ili rešiti neko prethodno pitanje.

Objekti sa građevinskom, ali bez upotrebne dozvole, ne mogu se uknjižiti, ali se oni mogu u katastru nepokretnosti evidentirati kao objekti bez utvrđenog nosioca prava, i na njima se može zasnovati hipoteka kao objektima u izgradnji.

Izuzetak predstavljaju objekti na zemljištu izvan područja tzv. gradskog građevinskog zemljišta, u svojini graditelja, koji se mogu uknjižiti, ali uslovno, sa obavezom pribavljanja upotrebne dozvole, i uz napomenu da za objekat nije izdata upotrebna dozvola.

Kada se radi o legalizaciji bespravno izgrađenih objekata, pitanje uknjižbe se može javiti ili kao preduslov za legalizaciju, u vidu npr. uknjižbe prava korišćenja na zemljištu na kome se objekat nalazi, ili po okončanju postupka legalizacije, kao njen krajnji cilj, kada se knjiži objekat za koji je dobijeno pravosnažno rešenje o legalizaciji.

Za usluge geodetskog snimanja možete angažovati neku od geodetskih organizacija ovlašćenih za obavljanje stručnih geodetskih poslova. Spisak registrovanih geodetskih organizacija možete pronaći u lokalnoj službi za katastar nepokretnosti ili na internet sajtu RGZ-a: www.rgz.sr.gov.yu.

Da, ali morate da preduzmete sve što je potrebno da se uknjiži zgrada. Potrebno je da prvo angažujete geodetsku organizaciju koja će izvršiti geodetsko snimanje zgrade i potom morate pokrenuti postupak njenog evidentiranja u katastar nepokretnosti, kao i da proverite ko je upisan kao nosilac prava na zemljištu kako bi u zavisnosti od toga, prikupili svu dokumentaciju potrebnu za dokazivanje neprekinutog niza osnova sticanja prava, koju ćete priložiti uz zahtev za uknjižbu.

Ukoliko se radi o kući sa dozvolom, potrebno je kod nadležne službe za katastar nepokretnosti proveriti da li je kuća uneta u katastar zemljišta. Ukoliko jeste, treba pokrenuti postupak za izdavanje tzv. prijavnog lista, koji će biti poslat zemljišnoj knjizi radi unošenja podataka o kući, što će stvoriti uslove za uknjižbu. Ukoliko nije, najpre treba angažovati ovlašćenu geodetsku organizaciju radi geodetskog snimanja kuće i njenog unošenja u katastar zemljišta.

Ukoliko je ugovor zaključen pre formiranja katastra nepokretnosti i/ili ukoliko se podaci o nepokretnosti iz ugovora, odnosno vlasničkog lista, ne razlikuju od onih iz katastra nepokretnosti, a sve pod uslovom da su ispunjeni svi ostali uslovi predviđeni zakonom, moći ćete da na osnovu navedenog ugovora uknjižite vaše pravo u katastru nepokretnosti.

Zakonom o državnom premeru i katastru i upisima prava na nepokretnostima predviđena je obaveza svih lica da u ispravama o pravnim poslovima čiji je predmet prenos prava na nepokretnosti, te nepokretnosti označavaju podacima iz katastra nepokretnosti. Ako se to ne učini, a taj se nedostatak ne otkloni u toku postupka uknjižbe, zahtev za uknjižbu u katastru nepokretnosti će biti odbijen.

Rešenje o uknjižbi postaje pravosnažno protekom roka za žalbu od 15 dana od dana dostavljanja rešenja, ukoliko nije izjavljena žalba, ili dostavljanjem rešenja drugostepenog organa kojim se žalba odbija.

Uz podnošenje zahteva se plaća administrativna taksa od 440,00 dinara. Naknada za uknjižbu prava svojine na nepokretnosti iznosi 4.748,00 dinara, a ukoliko se stan prvi put upisuje u evidenciju, plaća se i dodatna naknada od 1583,00 dinara. Za upis hipoteke plaća se naknada od 7913,00 dinara.

Nakon izvršene uknjižbe možete u svako vreme da dokazujete svoje pravo na najlakši i najpouzdaniji način – putem lista nepokretnosti. Time omogućavate sebi dobijanje hipotekarnog kredita, povećavate tržišnu vrednost nepokretnosti i olakšavate eventualnu prodaju.

Izvod iz katastra nepokretnosti (izvod iz lista nepokretnosti ili prepis lista nepokretnosti) predstavlja propisani oblik izdavanja podataka iz katastra, za koji važi zakonska pretpostavka da se podaci koje sadrži smatraju tačnim i da treća lica ne mogu trpeti štetne posledice zbog pouzdanja u njih.

Hipoteka se u katastar nepokretnosti upisuje po zahtevu vlasnika nepokretnosti, dužnika ili poverioca, na osnovu isprave sačinjene u skladu sa Zakonom o hipoteci: ugovora o hipoteci ili založne izjave, ili na osnovu rešenja nadležnog izvršnog suda o obezbeđenju novčanog potraživanja donetog po odredbama Zakona o izvršnom postupku.

Sve podatke možete dobiti u nadležnoj službi za katastar nepokretnosti, kao i putem aplikacije Centralne evidencije hipoteka, na internet sajtu RGZ-a: www.rgz.sr.gov.yu.

Posledica se sastoji pre svega u nemogućnosti da koristite sve prednosti koje donosi uknjižba u katastru nepokretnosti. Uknjižba je dokaz o vlasništvu koji od momenta upisa u katastar nepokretnosti deluje prema svima. Osim toga, praksa pokazuje da protok vremena otežava uknjižbu, usled gubitka dokumentacije, smanjene mogućnosti otklanjanja nedostataka u ispravama i slično. Zato što pre uknjižite svoje nepokretnosti u jedinstveni katastar. Uknjiženo vredi više!